Pomorsko-rečna agencija
|
|
|
|
|
|
|
|
|
"JUGOAGENT" A.D. Bulevar Mihajla Pupina 165A |
Novosti:
03. Avgust 2010
Nova brodska kontejnerska linija Budimpešta-Beograd-Konstanca i obratno
Privredna komora Beograda, Udruženje saobraćaja i telekomunikacija i kompanija JUGOAGENT Vas obaveštavaju da se od 17. avgusta 2010. godine otvara redovna brodska linija za transport kontejnera Dunavom na relaciji Budimpešta-Beograd-Konstanca i obratno.
Tim povodom PK Beograda, u saradnji sa pomorsko rečnom agencijom JUGOAGENT iz Beograda i holdingom HELOGISTICS iz Beča organizuje privredno-stručni skup u PK Beograda, 04. avgusta 2010. godine sa početkom u 11h u sali IVa, ul Kneza Miloša 12, a po završetku skupa predvidjen je i koktel.
U tu čast pozivamo sve zainteresovane privredne subjekte da nam se pridruže i da se upoznaju sa mogućnostima nove brodske kontejnerske linije.
01. Juli 2010
Izveštaj o bitnom dogadjaju
Otvoreno akcionarsko društvo „Jugoagent“ a.d. Novi Beograd, Bulevar Mihaila Pupina br 165 a, održalo je redovnu godišnju skupštinu akcionara 28.06.2010. godine sa početkom u 11h. Skupština je održana u prostorijama društva.
29. Jun 2010
"Reka štedi 30 mil EUR", Politika
Transport vodom jeftiniji trgovcima, državi čuva izarčene drumove i železnice, dok građani dobijaju jeftinije proizvode
10. Jun 2010
JUGOAGENT na Dunavskom Samitu
Konferencija Dunavski Samit, kao najznačajniji događaj u Dunavskoj regiji, održan je 5. put po redu od svog osnivanja, u periodu od 31. Maja do 2. Juna, u Linzu u Austriji.
![]() |
"Reka štedi 30 mil EUR", Politika
29. Jun 2010
Транспорт водом јефтинији трговцима, држави чува изарчене друмове и железнице, док грађани добијају јефтиније производе
Један теретни брод замењује конвој од 40 камиона или 25 вагона. Не плаћа путарину и довољно му је неколико чланова посаде којима не треба плаћати додатни смештај у сваком преноћишту током транспорта. Зато је трговцима такав превоз робе јефтинији од четири до дванаест пута, кажу у „Југоагенту”, домаћем заступнику страних бродара. Исплати се и држави.
Тешки камиони крцкају запуштене српске друмове као танку ледену покорицу, пруге су нам толико дотрајале да њихова мрежа по крхкости готово да личи на паукову, док река „зацели” чим је брод расече. Када би до 2015. године проценат терета превезеног реком био подигнут са садашњих 6,7 одсто на 12 до 15 одсто, кажу у Министарству инфраструктуре, држава би уштедела 30 до 34 милиона евра које би у супротном морала дати на амортизацију изарчених друмова и железница.
Грађанима то иде у прилог не само зато што ће та свота остати у буџету за неке друге намене или је порезници неће ни морати узети из њихових џепова, него и зато што ће им се рачуни у продавницама смањити. Цена транспорта сировина и коначних производа има огроман удео у цени коју на крају плаћа потрошач. У крајњој консеквенци, више превоза терета реком значило би и мањи инфлаторни притисак, што у једном показатељу сумира предности и за привреднике, и за државу, и за грађане.
То је разлог због когаЕвропа и субвенцијама потпомаже пребацивање терета с копна на воду и због кога чак 41 одсто терета у Холандији путује бродовима. У томе су шампиони на континенту док је Србија, каже веома упућен извор мада у министарству то негирају, у једној бриселској студији проглашена за европску државу с највећим потешкоћама за теретни транспорт рекама. Кроз ову земљу протиче Дунав, Коридор 7, али је држава досад слабо шта урадила да и његов српски део преобрази тако да личи на сектор саобраћајнице европског значаја. Позивање на међународну класификацију према којој ток од Београда до границе с Бугарском спада у највишу класу по повољности за пловидбу јесте легитимно, али је тако висока оцена добијена захваљујући даровима природе у том крају, док готово ништа од онога што је било до државе није урађено већ деценијама.
- Европски просек коришћења Дунава је 15 одсто, док је наш тек пет одсто. За отклањање препрека за пловидбу на тој реци потребно нам је око 267 милиона евра - каже мр Павле Галић, помоћник министра за инфраструктуру, задужен за водни саобраћај.
Србија је нека врста рупе у Подунављу с обзиром да су све остале земље слива ушле у Европску унију. Влада је недавно славодобитно објавила како ћемо, мада нисмо чланица бриселске заједнице нација, дати наш прилог Дунавској стратегији, као да је одлука ЕУ да укључи и Србију некаква почаст а не географска нужност. Дунавска стратегија, међутим, не подразумева ниједан додатан евро сем оних који су нам већ доступни из постојећих фондова, упозорава један од чланова радне групе за израду српског прилога том међународном документу. Повлачење тог новца ће, као и досад, зависити од наше спремности да предамо добар пројекат, интернационално важнији од оних које ће предати остале земље које се такмиче за средства.
Не само што учешће Србије не подразумева да су отворени нови извори финансирања, него и наш прилог стратегији, односно пројекти које треба да завршимо на српском току Дунава, нису нове идеје. Стратегија почива на три стуба: развоју саобраћаја и транспорта, заштити животне средине и социоекономском развоју, који је закономерна последица чврстог утемељења претходна два стуба а нужан је будући да су општине на српском Подунављу махом сиромашне. Кључни стуб, развој саобраћаја и транспорта, то јест тока привреде, већ је дефинисан у мастер плану водног саобраћаја из 2006. године. Пројекти наведени у њему сада су се преселили у недавно обзнањени Генерални мастер план свих видова саобраћаја и Дунавску стратегију. Ти пројекти су у различитим фазама припрема, али је само један - речни информациони систем - већим делом реализован, мада је готово листом реч о проблемима који гуше речни транспорт већ деценијама.
Најстарији је немачка бојна флота потопљена код Кладова у Другом светском рату. Она отежава пролаз, као и неактивиране НАТО гранате које, с обзиром да ништа у реци не мирује већ временом отклизава у непредвидивим правцима, могу постепено и да се помере на место где би представљале и већу опасност. Још један траг рата су остаци привременог моста код Новог Сада, који је толико низак да је, нарочито за време високог водостаја, бродовима веома тешко да се провуку кроз уски процеп између воде и конструкције. Пролаз је тежак и у деловима реке, превасходно код Апатина, где габарит корита није довољно широк и дубок за међународни пловни пут, махом захваљујући томе што наше реке нису чишћене од наталоженог муља већ деценијама. Коначно, одавно је неопходан и ремонт преводница на Ђердапу.
Обавити све то није довољно ако се не уреде и остали пловни путеви кроз Србију, који са Дунавом, као главном осом, представљају целовит систем. Пројекти за Саву, Тису и канал Дунав-Тиса-Дунав коштају око 78 милиона евра.
- Употреба Саве је ограничена по носивости брода и количини терета на 1.500 тона. Она је пловна на 211 километара, али нису на целом току створени услови за несметан пролазак. Критична места су кривине малог радијуса, плићаци, два моста које треба реконструисати. Тиса и канал Дунав-Тиса-Дунав се још мање могу користити - каже Галић.
Сем готово, кад се све сабере, 350 милиона евра за интервентне пројекте, држава је до 2015. године зацртала себи да нађе још 126 милиона евра за редовно одржавање пловних путева. Годишње, то је око шест милиона, двоструко више од буџета водног ресора у министарству, крајње скромног и у поређењу са средствима приватника. Фирма Зорана Дракулића, „ДДСГ”, годишње троши на одржавање 250 бродова између четири и пет милиона евра.
Далиборка Мучибабић - Владимир Вукасовић
| Naslovna | O nama | Kontakt | Mapa sajta |





